Kakav dan, red sunca, red kiše, sa vetrom, bez vetra…

Nekako takav je i život. Beskrajni slojevi životne musake, red sreće, red tuge, red mesa, red krompira…Ali kada zahvatiš viljuškom ta fuzija ukusa daje smisao, daje specifičnost…samo tako iskombinovana čini život, pa i musaku.

Imam utisak da često želimo samo jedno, samo sreću. Ali da je musaka samo jedno, brzo bi nam dojadila. Ovako je beskrajan svet kombinacija i mogućnosti i nikada ne znamo šta i kako može da ispadne. Slojevi su rekla bih neminovni, a možemo samo da izaberemo da ih prihvatimo i naučimo da uživamo u njima i ređamo ih malo i sami ili da ostatak života pokušavamo da ubedimo musaku da nije musaka, već pečenje!

Tako je i pravljenje te musake nešto što se uči. Živeti se uči, stvarati bilo šta se uči, voleti se uči, biti majka, otac…se uči. Možda je krajnje vreme da se razbije iluzija da ljudi koji su srećni ili u nečemu uspešni znaju neku tajnu drevnu magijsku reč  za ispunjenje želja. Pre poslednjeg posta na Instagramu sa osmehom stoje sati i sati nečijeg  truda i rada, različite vrste…ali je muka izgleda postala sramota. Trend je delovati kao čarobnjak izgleda.

Krivim kinematografiju.

Šta beše valjda onomad naziv neke serije “I bogati plaču”… Odakle nama ideja da je sreća u životu jedna stvar i to materijalna, pojma nemam. Kao i to da je za svakoga ista. Svakako je po mom mišljenju uspeh zapravo  kada si srećan sa onim što imaš. Šta god to bilo. Ali deluje da uvek može još i da baš nikako ne znamo biti srećni. A i ne valja da si srećan, onda ti se drugi nakače. Jaoo, pa još krenu priče:”Pa da, lako je tebi, a meni ku ku, ku ku…” Tako danas imamo ove što se prave da su srećni i ove što kriju da su srećni. Jer ne znaju da otkače nakačene.

Nedostatak novca svakako je kod nas uvek dominantna problematika, da se ne lažemo, nije lako. Jedna rečenica mog profesora me je probudila:”Posao se ne traži, posao se stvara.” I jeste tako. Ostaje samo da se mi pokrenemo i vidimo šta za sebe možemo da učinimo. Koliko života je potrebno da prodje u čekanju…i to mog života! I što je najvažnije, ko je ikada išta čekajući dobio? Kada je to bilo PRAVO vreme za početak? Kada mi neko kaže da nikada nije bilo gore nego sada, podsetim ga npr. na pozni srednji vek…A ne sviđa mi se vala ni to da od drugih zavisi moja sudbina. 

Dodala bih svakako da je važno da volite to što stvarate (posebno ako su deca u pitanju) i onda samo kada počnete da gradite, nemojte da zaboravite da radite isto kao i za druge,8,9 sati svaki dan i poneki vikend. Pa javite kako je prošlo.

Autor teksta: Marija Mihailović