O meni...
Moje ime je Marija Mihailović, bavim se psihologijom, psihoterapijom, psihološkim savetovanjem, koučingom, kao i vođenjem raznih vrsta radionica i treninga.
Pored diplome fakulteta na višegodišnjoj edukaciji za psihoterapeuta i psihološkog savetnika iz O.L.I. integrativne psihodinamske psihoterapije stekla sam zvanje psihoterapeut i psihološki savetnik. Posedujem nacionalnu licencu za psihoterapiju i nacionalnu i evropsku licencu za psihološko savetovanje, član sam Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije , Evropskog udruženja za savetovanje ( EAC-European Association for Counselling – EAC Member Number SRB0132) i sertifikovani sam trener razvojnih veština.
Rođena sam u Beogradu gde i danas živim i radim.
Jedan od poslova koji me je inspirisao da promenim svoj životni put je rad u studiju za decu. Ruska franšiza sa psihološkim radionicama i sand art terapijom za mene je bio jedan potpuno novi svet. Sva lepota promene , kroz lični rad i stečeno iskustvo, kao i kroz saradnju sa tadašnjim kolegama psihoterapeutima, pokrenula me je da razmislim o svom razvojnom putu. Deca sa kojom sam provodila većinu vremena očarala su me iskrenošću, otvorenošću prema životu i intenzitetom emocija, kao konstantnim podsetnikom šta je to što je u životu važno i kako se zapravo živi. Setila sam se svog detinjstva i vratila sam se sebi. Zakoračila sam u svet ljudske psihe i vrlo brzo sam postala opčinjena, a psihoterapija, ona me je “kupila” za ceo život.
„Dete je otac čoveka“ – Sigmund Frojd
Verujem da je briga o mentalnom zdravlju značajna za budućnost, a da mi je rođenjem u Srbiji data prilika da učestvujem u razbijanju tog velikog tabua kod nas. Dok ćete u razvijenijim zemljama čuti ljude da slobodno govore o odlasku na terapiju i benefitima koje ona daje, kod nas je oko nje obmotan veo predrasude i stida.
Zašto je terapija korisna?
Ljudi su kroz vekove u potrazi za srećom i onim što će im sreću pružiti, dok su „prorađeniji“ svesniji da ne postoji nešto ili neko ko će za njih to učiniti, svesni su da smo mi ti koji kroz razvoj učimo kako da uživamo u životu i kako da sve što stičemo i ostvarujemo bude izvor zadovoljstva ili još jedna “škola”. Celoživotno jurenje za nemogućim sa iluzijom o ubrzanim procesima i kratkim rešenjima za osvajanje sreće, na kraju dana više nas iscrpljuje i lomi od suštinskog rada na sebi zapravo sa istim ciljem. Na kraju najčešće samo produžavamo patnju i zarobljavamo se u začaranom krugu punom zabluda.
Ono što nam rad na sebi daje je prilika da naučimo da živimo, daje nam kartu za izlazak iz konstantnog životarenja izvan života, daje nam priliku da postojimo sada i ovde, umesto da budemo ideja u budućnosti.
Lični uspeh u životu se ne meri onim što smo stekli i ostvarili, lični uspeh se meri time koliko smo zadovoljni onim što smo ostvarili i koliko u svemu tome zaista uživamo, kao i koliko smo stabilni i u kontaktu sa sobom u teškim životnim trenucima.
Ako ste spremni:
